Kako vizuelizirati cilj?

Za vizuelizaciju, postoje i ozbiljne vežbe kroz razne meditativne tehnike ali evo par jednostavnih. Uzmite neki predmet, pogledajte ga dobro, zatvorite oči i mentalnim vidom stvorite sliku tog predmeta, okrećite ga, gledajte sa raznih strana, pokušajte da osetite kakav je na dodir, kakav je miris. Kad to uvežbate, možete preći na više predmeta. Skupite po kući razne predmete, stavite u jednu kutiju, najbolje je kad ih imate puno, zavucite ruku u kutiju i izvucite odjednom nekoliko. Raširite po stolu, osmotrite koji su to predmeti, koja je njihova pozicija i slične detalje. Prekrijte ih i unutrašnjim vidom predstavite šta ste videli. Zatim, možete da zamislite, bioskopsko platno i kako na njemu ispisujete neke rečenice, svoje misli na primer. Ili svoju ruku kako na listu papira, zapisuje neke rečenice. Pokušajte da jasno vidite sve elemente svoje slike. Na ove načine, ne samo da vežbate vizuelizaciju, već i koncentraciju.

Stara kineska poslovica kaže „Slika vredi 10000 reči“.

Vizija u kontekstu naše priče, je u suštini psihička predstava ostvarenog cilja i osim psihičke slike ona sadrži i osećanja telesnih senzacija koje ćemo imati kad ostvarimo cilj, glasove i zvukove koje ćemo čuti, nekada osećaj dodira, miris ili ukus. Tu viziju krajnjeg rezultata, onako kao bismo želeli da ga vidimo u fizičkoj realnosti, treba da držimo u svesti, ne uzimajući u obzir šta smo ranije mislili o tome, a naročito ne šta su drugi mislili i činili. Jednostavno počnite od nule.

Medjutim, ovde hoću da se osvrnem na par interesantnih momenata kod vizueliziranja, koje znaju praktičari Dubokog Peata i Ekskalibura, i koje ću pojednostavljeno objasniti, verujući da će i takvo objašnjenje biti od koristi. Ovo može biti veoma korisno u bilo kojoj spiritualnoj tehnologiji i praksi.

Naime, radi se o iskustvenim pozicijama u vizuelizaciji a koje mogu biti: uključne, isključene i metapozicije i ovde ću pisati samo o prve dve, da ne bih komplikovala situaciju.

Koju ćete poziciju koristiti zavisi od vrste cilja kojem težite.
Ciljeve možemo podeliti na dve vrste:
1. Željena stanja (emocionalna stanja, crte ličnosti i karaktera, stanja svesti, verovanja, ubeđenja...)
2. Željene okolnosti (materijalno i društveno okruženje koje podrazumeva emocionalne i društvene odnose sa ljudima, novac, imovinu, posao, stan, sklapanje ugovora, dobijanje kredita i slično)

Za kreiranje željenih stanja, uvek idemo iz pozicije Uključenosti. Kakva je to pozicija? Iz pozicije „Uključenosti“ smo uključeni u doživljaj, doživljavamo ga iznutra. Mi IZ SEBE gledamo na doživljaj, sliku, ostale učesnike u doživljaju, okolnosti, ne gledamo sebe, kao na ekranu. Naravno, možemo da vidimo delove svog tela, ruke, stopala, ali čitavu figuru ne, jer smo u doživljaju.  Dok, za kreiranje željenih okolnosti, naša pozicija treba da bude „Isključena“. Kada smo „isključeni“, onda sebe vidimo kao na ekranu, iskustvo kao da doživljavamo spolja, mi smo posmatrači tog doživljaja i vidimo ne samo elemente doživljaja već i sebe usred tog doživljaja.

Međutim, retko koji cilj podrazumeva samo stanja i samo okolnosti. Na primer, treba da idemo na razgovor za posao i pri pomisli na to osećamo tremu. Naravno, umesto treme želimo da budemo puni samopouzdanja (stanje) ali i da naše predstavljanje bude uspešno i da ostavimo povoljan utisak na komisiju i naravno, da dobijemo posao (okolnost). U tom slučaju:
1. Treba da se vizuelizira budući dogadjaj i da se „UKLJUČENI“ (znači iz sebe) usresredimo na željeno stanje (samouverenost) a onda, brzo prelazimo
2. Iz stanja uključenosti, na „ISKLJUČENU“ poziciju, na okolnosti, gde ćemo sebe gledati kao na ekranu, samouvereni, rukujemo se sa članovima komisije, sklapamo ugovor itd.

Zašto je to tako? Zato što nije svejedno da li željena tvorevina treba da ostane u našoj svesti ili treba da iz nje pređe na materijalnu ravan.
Željeno stanje nema potrebe da spuštamo na materijalnu ravan, nije potrebno vreme da se taj prelaz dogodi, jer se takav prelaz i ne događa, sve počinje i završava se na psihičkoj ravni. Stanja ostaju u našoj svesti. Ako bismo želeli da postignemo neko stanje (na primer, stidljivi smo u društvu, i želimo da budemo društveniji, uzmite bilo koji drugi primer) a u vizuelizaciju takvog cilja udjemo iz pozicije isključenosti, dakle da gledamo sebe kao na ekranu, najverovatnije ćemo odlagati postizanje takvog cilja.
Dok kod postizanja okolnosti koje se ispoljavaju u našim odnosima sa drugim ljudima i sl. za prelaz sa psihičke na fizičku ravan, vreme je potrebno i ako budemo radili vizuelizaciju iz “uključene” pozicije, dakle iz sebe, cilj je ostvaren, ali samo u svesti. Ne može doći do spuštanja na materijalnu ravan.